Textual description of firstImageUrl

Кристина Росети | НИТ ЖИВОТА 3



Стога сам ја, још, та једина ствар
коју чувам, и настављам да дајем;
сваки дан душа поседује; трајем
и још презирем време као дар.

Свака мисао добом на смирају
зри, тврда, али лечи, ма у грчу;
свака мисао сејана је Смрћу,
тамо где свеци над гробом певају.

Ја Краљ сам моме Краљу: ми смо сами.
Дајем се Њему, и он мени, одмах:
јер себе даје мени, и пева ми.

Ослобађа ме слатки његов пој;
пева ми; Смрти, где је твоја бодља?
И пева: гробе, где је тријумф твој?



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана