коју чувам, и настављам да дајем;
сваки дан душа поседује; трајем
и још презирем време као дар.
Свака мисао добом на смирају
зри, тврда, али лечи, ма у грчу;
свака мисао сејана је Смрћу,
тамо где свеци над гробом певају.
Ја Краљ сам моме Краљу: ми смо сами.
Дајем се Њему, и он мени, одмах:
јер себе даје мени, и пева ми.
Ослобађа ме слатки његов пој;
пева ми; Смрти, где је твоја бодља?
И пева: гробе, где је тријумф твој?