Textual description of firstImageUrl

Кристина Росети | ПАМТИ МЕ




Памти ме, одавде кад занавек одем,
далеко, далеко, у земљу ћутања;
кад не може длан мој у твој да утања -
и за полуокрет кад нема слободе.

Памти, нећеш моћи више дан за даном
да причаш о плану будућности наше:
памти, и схватићеш зашто сви се плаше:
касно је за савет, молитву и занос.

Или бар на неко време заборави,
па се опет сети, ал не зледи ране:
а ако допусти пропаст да се јави

траг бар једне мисли да ме ипак снујеш,
боље је уз смешак да ме потискујеш
него да се сећаш а тужан останеш.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана