Textual description of firstImageUrl

Коста Рацин | ЛЕНКА




Откако Ленка остави
кошуљу танку ланену
на разбоју недоткану
и у нанулама пође
у монопол духан да слаже ‒
лице јој се измијени
вјеђе клонуше наниже
и усне јој се укриво свинуше.

Не бјеше Ленка рођена
за духан тај пусти!
Духан ‒ жути отров
и за плућа ‒ цвијет крвави!

Година прва мину
грудва на срцу јој залијеже,
година друга прође
болест је у грудима искиде.
У трећој години
земља Ленкино тијело покри.

И ноћу када мјесечак
над гробом свилу јој вије,
тихи вјетрић над њом
жалосно и тужно ромори:
"Зашто је, зашто је остала
кошуља недоткана?
Кошуља што бијаше дарована…"

• Препевао с македонског Санде Додевски



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана