Textual description of firstImageUrl

Коста Рацин | ЈУТРО ИЗНАД НАС




Из даљина се плавих вију
сунчеве златне зраке,
из даљина се плавих лију
јутарње росе влаге.

По дугим, меким ширинама равним
магла се танка вуче
а по селима заспалим ‒ малим
шумор тајновито хуче.

Шумори ‒ у срце тугу точи
за црне земље робља,
шумори тајно за мртва поља
за села и градове ‒ гробља.

Ех, ове дуге ширине равне!
Ех, сви ови јади пусти!
Сурови угарци, мртви и тамни
сломљене маслине гране.

По њима зној се људски пуши
и тијело крваво цвили
у њима никада радости нема
а сунца радосног има!

Сва ова росна и влажна јутра
у грудима тињајућ' копне,
копне и као бура поју
и као огањ жаре.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана