Textual description of firstImageUrl

Коста Рацин | ЈЕДНОМ РАДНИКУ



Да будеш човек, крв топлу да имаш,
да мислиш главом и да рукама радиш
па опет да будеш мртвац.
Кроз цео свој живот ‒ ноћу и дању
да мучиш се и радиш
и да будеш гладан, да страдаш.

Радник си ‒ патник:
да ништа немаш и за све да страдаш,
а ти и браћа твоја да стварате све!
Палате зидаш ‒
а живиш у колиби,
од зипке до гроба
да будеш роб.
Од ваше муке
да живе други!

О брате! Пљуни на живот тај!
Са браћом својом, са муком вашом
срушите овај свет
и створите нови ‒
братски!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана