А у мени оста као црна рана;
Ти си триста врела што брује и плаве —
Да сва буду једна суза отрована.
Беше као царска галија кроз пене,
С гласом о победи; беше у час зоре
Химна земље сунцу; а само за мене —
Ред црних застава што кроз мрак вихоре.
Рука ти је бела мека као цвеће,
А моја остаде сва окрвављена.
Откуд си и ко си, нико знати неће:
Љубав или мржња, судба или жена.
