slike pesnika

Јелена Спиридоновић Савић‎ – ПОЦЕРЈУ



Сваког пролећа
видим твоје воћњаке у цвету.
О бехари снежни,
некад сте ко бели лептири у лету
слетали на моје расплетене косе.

Је л' Поцерје воћно
да л' и сада ветри крунице ти носе
на Младости чела?
Где је, где је она раскрсница бела
куд пролеће оде?

Раскошни воћњаци моји белоцветни
где су они дани када бесмо сретни...
Куд детињства оде свих Снова и Безмерје,
ти ћеш можда знати зелено Поцерје...

И у снима чујем како ветар њише
твоје беле круне,
како танко трепте ко сребрне струне
и из њих се тад извија драга стара мелодија:

— Ти наше си негдашње дете
ми те још једини знамо,
и иза шума, река, исто те чекамо,
као некад давно,
да бехаре беле лаки ветри носе
и завеју твоје болове и косе...


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза