Textual description of firstImageUrl

Јелена Спиридоновић Савић | РАСТКО НЕМАЊИЋ



II
Не ко државника умног ил прелата,
с палицом у руци, силног и у моћи,
но као великог и љубљеног брата,
што звезданим сребром сија нам у ноћи.

Не што од мрамора зида катедрале,
да будућност име Немањића знаде,
но онај, што ноћи горети му знале,
борећ се с Немиром тешким душе младе.

Волим Те кад жудан високог си Лета
ал неуким крилон полетела тића.
Ја приклањам главу испред Лика света
али крвљу волим Растка Немањића,

што у миру слути, где Нечујно зове,
у ћелији трпи, ал... и снева Снове.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана