Ирена Бодић – ЋУД

Модри се небо
Месечина капље
Густа
Ноћ се спушта
Тиха, пуста
Искре небеске
Злате се у тмини

Срмом ткају вео планини

Крикну птица белоглава, прелете
Цика жртве с месечином се стопи
Тишину попи
И опи
Све стазе скривене
И мене и мене.

 Ирена Бодић   

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ