Textual description of firstImageUrl

Ирена Бодић | ЋУТЊА

Крик грабљивице пара груди
Сан лута дахом ветра, бежи
Мождином ми кљуца, цврчак гуди
У чељустима туге песма лежи.

Будна већ се прикрада невидна
Лаганим кораком незваног госта
Под крошњом млечног пута, стидна
Заробљена у себи птица оста.

Будна ли сам или ме вара јава
Лепет крила чаробнице чујем
Руке под узглавље мећем, свет спава
И не пева она, то ћутњу наслућујем.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des