Опружена
Као она песникиња
Из прошлости
Чекам без страха
Путника у црном
Хоће ли доћи
Да ме поведе
У пределе нове
Оставићу у пртини својој
Теретне снове
Нека их скрију
Кише,снегови,опало лишће
И тишина
А можда их нека птица нађе
Да их понесе својим птићима.
