Гордана Димитријевић | КРАЈ

Стреле са твојих усана
гађају ме посред срца.
Бацаш речи на мене
као врело камење
и чекаш да ме опеку.
Мржњом си обојио све
шарене лаже своје љубави.
Ликујеш, а не видиш себе
у лепљивој мрежи
сопствених речи.