бићу му вјерна жена.
Нека ми сунце
мјесто загрљаја нуди,
нека ме тако буди...
Гледаће ме очима,
боје ријеке –
купаћу се јутром.
Огрнућу се златом,
нахранићу се чежњом,
бескрајном,
па ћу од мрака,
чаробњака,
гоњена шареном дугом бјежати...
У кревету скрићу се
и сањати његов загрљај
дуго, дуго...
