нећу рећи да ми је
спас,
јер за сламку сам се
већ давно ухватила
и избавила....
Али, радо га чух
и сјећање као милодух
замириса и још једном
Те у срцу записа.
И читам Те опет,
и видим сваки твој
покрет...нада мном...
Твојом.
Гледам Те у ватри
мокрогорског дрвета
и знам...дубоко,
знам да сам на
Твојој страни свијета,
за Тебе зачета,
од Тебе "проклета"...
Срећна, тужна, сјетна,
Тебе жељна...
