одавно сам заволео...
Увек је чујем како у ритмовима
потреса твоја и моја сусретања
на концертима и обредима љубави,
иако нисмо марили за то ко је компоновао...
Углавноим смо волели нашу музику
да упоређујемо с познатим делима.
А кад год сам препознавао жар у
зеницана твојим, увек сам чуо музику,
добовања „пете“ у грудима
а ти си шапућући одавала аутора: Бетовен, Бетовон...
С тачком на крају комада
нисмо престајали да слушамо музику
наших ритмова.
Тачка није значила крај и у музици,
наставак је или ехо главног дела!
