Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душан Ђорђевић Нишки | НАДРАСТАЊЕ



Није ово духовно мудровање
зато што вам нисам рекао
како сам се нашао
међу изгубљенима.

Онда када ме је одгурнула,
рекла је да ће ми бити боље
на барци усред мора
да порастем.

Није допуштала могућност
потонућа!

Незнањем препуног стомака
урањамо у сигурност из које
израњамо неспособни да
допловимо до друге обале;

На пучини, без ослонца,
вођени инстиктом
с видокругом бесконачним
дружећи се, тек, схватамо
шта нам је преостало
да бисмо се одржали.

За време преостало кормило је
бројало обртаје казаљки
које су и те како показивале
кружно кретање нашег времена

сведеног на осну тачку
и као стожер нас држала
загледане у прошлост
и памћење.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта