Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душан Ђорђевић Нишки | ОДЕЛО ЗА ЗВЕЗДЕ



Често прилазим оловци и машти узаврелој као вино
и отпочињем монолог са нужном концетрацијом,
приносећи је наслову да се сложи…

Трајала је и траје погодба више од времена.
За њега се побринула воденица, без двоумљења,
самлела га у прошлост,
коју још видим као на длану
призивајући је као заљубљен.

То није игра пиши-бриши, трајало је до данас,
и то у таласима, као земљотрес.
Осећам дамаре своје као добовање кише
на стаклу прозора, капљице су губиле садржај,
а ја, изнова трaжећи самлевено време,
осећам клецање и замор.

Под успињућим Сунцем тражим изгубљени дан
и пробуђену машту.
Често одлажем хитне послове, приносим жртву, две,
к небу одашиљем мисли и погледе:
побегоше…

Чекајући, обраћам се вину
у коме вековима песници скривају истину,
а насмејани месец бледило и романтику носи
иза облака мојих мисли:
песме нема!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта