Textual description of firstImageUrl

Душан Ђорђевић Нишки | ОДЕЛО ЗА ЗВЕЗДЕ



Често прилазим оловци и машти узаврелој као вино
и отпочињем монолог са нужном концетрацијом,
приносећи је наслову да се сложи…

Трајала је и траје погодба више од времена.
За њега се побринула воденица, без двоумљења,
самлела га у прошлост,
коју још видим као на длану
призивајући је као заљубљен.

То није игра пиши-бриши, трајало је до данас,
и то у таласима, као земљотрес.
Осећам дамаре своје као добовање кише
на стаклу прозора, капљице су губиле садржај,
а ја, изнова трaжећи самлевено време,
осећам клецање и замор.

Под успињућим Сунцем тражим изгубљени дан
и пробуђену машту.
Често одлажем хитне послове, приносим жртву, две,
к небу одашиљем мисли и погледе:
побегоше…

Чекајући, обраћам се вину
у коме вековима песници скривају истину,
а насмејани месец бледило и романтику носи
иза облака мојих мисли:
песме нема!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана