
Драгутин Тадијановић рођен је у Растушју, код Славонског Брода 4. новембра 1905. године у сиромашној и бројној породици. Основну школу је полазио у Подвињу, суседном селу. Мир раних ђачких дана пореметио је Први светски рат који је убрзо одвукао његовог оца на фронт. У тим годинама, као десетогодишњи дечак, први пут се сусрео са градом.
Гимназију је похађао у Славонском Броду, а универзитетске је студије започео 1925. године на Господарско-шумарском факултету у Загребу, а 1929. године прешао је на Филозофски факултет на којем је дипломирао.
У последњим годинама студија живео је у ђачком дому у Руњаниновој улици и радио као коректор Народних новина. После Другог светског рата Тадијановић је био уредник најпре у Накладном заводу Хрватске, а затим у издавачком предузећу Зорадо 1958. године У пролеће 1953. изабран је за дописног, а 1965. године за редовног члана ЈАЗУ. У јесен 1953. постао је директор Академијина института за књижевност.
Његова најзначајнија дела су књиге песама Лирика, Сунце над ораницама, Пепео срца, Дани дјетињства, Туга земље, Пјесме, Интимна изложба цртежа из Раба, и сабране песме Благдан Жетве, Сребрне свирале и Прстен.
Драгутин Тадијановић је умро 27. јуна 2007. године у Загребу.