Угледавши младића црних очију,
дошла је на прозор и, тобоже нехотице,
махнула каранфилом.
Насмијешио се.
Није га још нигда видјела,
али чим он погледа на прозор,
приноси она каранфил к устима и љуби га.
Кад је отишао, дуго је гледала каранфил.
И била је, мало, жалосна.
Дошао је, затим, други. Плав и витак.
И махне јој руком, весело.
Она се насмијеши.
И пољуби црвени каранфил.
И побјегне, брзо.
Петрињска 26
Загреб
15. 4. 1926.
