Како се звала -
Дјевојчица с којом сам брао
У шуми љешњаке.
Набравши пуно крило,
Пред подне, рекох ја:
Ходи, лези крај мене
У хладовину, у грм.
А она, збиља, дође... Мене је било стид.
Јер зашто сам се морао зацрвењети?
Јој, кад би то бака дознала!
А сутрадан попела се на дуд пред кућом.
Хтио сам горе погледати
(баш сам испод ње стајао),
Ал сам се плашио:
Могла би ме како бака спазити,
Па шта би онда било, мислим ја.
Најбоље ће бити
Да гријех свој исповиједим
Велечасном господину жупнику.
Загреб
21. 7. 1935.
