slike pesnika

Драгутин Тадијановић – ДЈЕВОЈЧИЦА И ЈА



Нећу да споменем име,
Како се звала -
Дјевојчица с којом сам брао
У шуми љешњаке.

Набравши пуно крило,
Пред подне, рекох ја:
Ходи, лези крај мене
У хладовину, у грм.

А она, збиља, дође... Мене је било стид.
Јер зашто сам се морао зацрвењети?
Јој, кад би то бака дознала!

А сутрадан попела се на дуд пред кућом.
Хтио сам горе погледати
(баш сам испод ње стајао),
Ал сам се плашио:
Могла би ме како бака спазити,
Па шта би онда било, мислим ја.

Најбоље ће бити
Да гријех свој исповиједим
Велечасном господину жупнику.

Загреб
21.7.1935.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза