Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгана Албијанић | УМОРНОМ



Плаши ме тај чемер у Твојим очима,
та тешка туга, болна,
претећа,
та немоћ
која ме гледа клонуло,
потонуло
из бездана.

Боли ме тај осмех
уморно заборављен на Твојим уснама,
тај грч што ме за душу уједа,
тај немир у Твојим прстима непослушним,
што Те одаје
кроз трзаје.

Ех, кад бих могла љубављу да Те исцелим,
па да Те поведем у бескрај кô дете,
спокојно,
безазлено.

Када бих могла да Ти развејем
те облаке досадне што те смућују,
ту копрену да Ти стргнем са очију,
па да се погледамо
једном,
онако
истински.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта