Textual description of firstImageUrl

Драгана Албијанић | УМОРНОМ



Плаши ме тај чемер у Твојим очима,
та тешка туга, болна,
претећа,
та немоћ
која ме гледа клонуло,
потонуло
из бездана.

Боли ме тај осмех
уморно заборављен на Твојим уснама,
тај грч што ме за душу уједа,
тај немир у Твојим прстима непослушним,
што Те одаје
кроз трзаје.

Ех, кад бих могла љубављу да Те исцелим,
па да Те поведем у бескрај кô дете,
спокојно,
безазлено.

Када бих могла да Ти развејем
те облаке досадне што те смућују,
ту копрену да Ти стргнем са очију,
па да се погледамо
једном,
онако
истински.



Поезија суштине препоручује песнике



    Лира-песничка муза



      Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
      Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана