slike pesnika

Драгана Албијанић | УМОРНОМ



Плаши ме тај чемер у Твојим очима,
та тешка туга, болна,
претећа,
та немоћ
која ме гледа клонуло,
потонуло
из бездана.

Боли ме тај осмех
уморно заборављен на Твојим уснама,
тај грч што ме за душу уједа,
тај немир у Твојим прстима непослушним,
што Те одаје
кроз трзаје.

Ех, кад бих могла љубављу да Те исцелим,
па да Те поведем у бескрај кô дете,
спокојно,
безазлено.

Када бих могла да Ти развејем
те облаке досадне што те смућују,
ту копрену да Ти стргнем са очију,
па да се погледамо
једном,
онако
истински.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта