slike pesnika

Драгана Албијанић | УМОРНОМ



Плаши ме тај чемер у Твојим очима,
та тешка туга, болна,
претећа,
та немоћ
која ме гледа клонуло,
потонуло
из бездана.

Боли ме тај осмех
уморно заборављен на Твојим уснама,
тај грч што ме за душу уједа,
тај немир у Твојим прстима непослушним,
што Те одаје
кроз трзаје.

Ех, кад бих могла љубављу да Те исцелим,
па да Те поведем у бескрај кô дете,
спокојно,
безазлено.

Када бих могла да Ти развејем
те облаке досадне што те смућују,
ту копрену да Ти стргнем са очију,
па да се погледамо
једном,
онако
истински.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта