то душа песму отужну поје.
Дамаре твоје нерви ми прате,
a сузе тмином лице ми боје.
Тананост твоја груди ми стеже.
Tвој бол у мој се гудалом слива.
Немирни ритам мисли нам веже,
утих сазвучја лудило скрива.
Вихор звукова моћно се вије,
трептаји срца тонове пишу,
кô да их анђео са неба лије
да с моје душе окове збришу.
• Посвећено виолинисти Лајку Феликсу
