Textual description of firstImageUrl

Драгана Албијанић | ВИОЛИНА




Плачу ти струне у руци, брате,
то душа песму отужну поје.
Дамаре твоје нерви ми прате,
a сузе тмином лице ми боје.

Тананост твоја груди ми стеже.
Tвој бол у мој се гудалом слива.
Немирни ритам мисли нам веже,
утих сазвучја лудило скрива.

Вихор звукова моћно се вије,
трептаји срца тонове пишу,
кô да их анђео са неба лије
да с моје душе окове збришу.

      • Посвећено виолинисти Лајку Феликсу



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана