Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Драгана Албијанић | ВИОЛИНА




Плачу ти струне у руци, брате,
то душа песму отужну поје.
Дамаре твоје нерви ми прате,
a сузе тмином лице ми боје.

Тананост твоја груди ми стеже.
Tвој бол у мој се гудалом слива.
Немирни ритам мисли нам веже,
утих сазвучја лудило скрива.

Вихор звукова моћно се вије,
трептаји срца тонове пишу,
кô да их анђео са неба лије
да с моје душе окове збришу.

      • Посвећено виолинисти Лајку Феликсу


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта