И диже магле с далеких брегова,
И зове живот из дубоких снова.
Ведра и мила, блага зора руди.
Осјећам миље у дубини груди,
У души снага рађа ми се нова;
Ко витез неки минулих вјекова
Душа ми само за биткама жуди:
Јак сам и силан! Кроз жиле ми струји
Снага, и жеље вуку ме и носе
И докле пјесму зачињу славуји
И пробуђена гора сунце чека,
Ја пловим јутром, ведрим, пуним росе,
И срећа ми се јавља издалека.
Нова искра, 1906.
