Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Даница Марковић | НОЋНА ИДИЛА



И брда, и поља, све околом спава,
Тек жубор потока тишину пресеца
И капање росе што у ноћи јеца.
А кроз облачиће месец просијава.
То с висине луна баца светлост бледу
На висока дрва у дугачком реду. 

Измаглица сјајна уздигла се горе,
Крадећи се у вис кроз мирну долину,
Па тананим велом обвила планину
И на њеном врху порушене дворе.
А друм се беласа пут наших корака
Као горостасна, избледела трака. 

Из првих цветића љубичице скромне
Уздиже се химна ведроме пролећу,
И са овим другим акорди се сплећу
Из предела даљних природе огромне.
И ту, сред лепота што се кругом роје,
Ударе срдаца слушамо нас двоје.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта