Да ли и вредне?
Ухваћен је црни пелцер
И укалемљене све боли
Моје истрошене пумпе.
Часовник њеног бледог бившег времена
Куца тромо, неиспуњено...
Батерије ће оживети опет засигурно,
Па ја сам скоро голобрад.
Миљковићева ознака мог опредељења –
Патетка ума и ја
Компромис смо потписали
Нема јавних излета у патетику крвне станице.
Те епизода нека чува моја истрошена пумпа.
Часовник њеног бледог бившег времена
Затрешће будуће, сигурно, узрочнице стихова.
Само да их сретнем...
До тад поезију без љубави чвсрто сам, као, зграбио
Моја свеобухватна патетика ума
Заклетва је снажна
Кога се одрећи?
Своје деце, песничке или тежње да напишем сонет
Некој на ко зна ком меридијану сад...
А сонет ми дође alter ego.
