Textual description of firstImageUrl

Борис Тановић | ВЕНЧАЊЕ



Привидно обоје живе најсрећнији дан,
Највећу одлуку у животу –
Срастање у јединку.

Да ли је да у дубини једно велико не?
Заправо, самоосуђивање,
Немогућност на одбијање.

Храбрости ту нема.
Једино исправљење одлуке
Касније ствара горе последице.

Али, ко ту одступи од свог да?
Већ срасте са нежељом
И навикне на робовање.

Док срећнима
Ни да не треба за бесрајно
Већ искрени загрљај, никад лажни осмех.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана