Textual description of firstImageUrl

Борис Тановић | ОДА РУСКОЈ ПОЕЗИЈИ



Цвилим свим бићем младим убогим својим
Немоћи презента што перфекат неће бити:
Чашицом разговора са Вашим генијем покојим
Са умовима ванземаљским, од боли увек сити.

Стварасте на глобусу – као уметник кип-лобању,
Чинисте свет бољим, лепшим за живот.
Остависте наду за генерацију потоњу
И завештасте будућности песнички ћивот.

Вратио бих се, безусловно, у прошли век
Само три тада проживех године
у столећу, из ког исконски остависте одјек
И одосте тихо са пакосне ледине.

Прогнаници, моји поезијски родитељи,
Принудно пливасте ван своје отаџбине
Путевима што су били грозни, неми водитељи
Створисте нову димензију мира и тишине.

(Против)револуционари; револуциноарних дела,
Нобеловци, Богиње, љубави сви увек искушане
Партија вас натера на пут сетних, лепих предела
Где настају стихови боли и Русије недосањане.

Немам снаге свакоме написати подугачких ода,
Али будите свесни, мој точак је у правом кругу
окренут. Звог вас, најбољих представника нашег рода –
у једног младића поезија ће имати улогу важну и дугу.

Ја знам да је прочитана песма сурогат пропуштеној вечeри
И клањам се над сенима вашега постојања до смака.
Дружба са вама, улаз је у предворје рајских двери,
Имагинација само, никад шетња поред великана.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана