slike pesnika

Борис Тановић – О СЛОБОДИ СВЕТА



boris-tanovic
            Едварду Сноудену

Слободе нема
Глупост и апсурд је да се некад писала са Н
Мит је да је постајала
Било кад
Било где
Било како
Заблуда је људска слобода

Док сад речи просипам
Док пишем о згаженом мраву
О поезији као божанству
Чему све то?
Док кликом једним...
У прах се претвара човек звани пука колатерална штета

Не знам ко све може видети да сам
Тако сетан, искрен, разочаран...

Зашто је свет једна велика мрежа људи?
Погрешна, зла мрежа људи.
Зашто свет није као паучина умрежен?
Таквим везама пуним емпатије и осећаја блискости.

А ми смо умрежени само на нечијем десктопу.
На екрану саговорника
Али чешће на екрану потпуног незнанца
Оног што врши своју дужност.

Ускоро ће нам мозгови бити
Покривени камерама и микрофонима
Има ли смисла више ишта...

Један се песник света издвојио
Из трулежи инертности и пасивности
Иако стих у животу из њега протекао није
Послао је химну слободе
Тај човек
Имена и презимена
Навика и карактера
Он је сачувао Мура у себи
Макијавели му се наметао
И није издржао.

Он је жртва живота
Живота као непостојећег појма
А то је оно од рођења до смрти.
На то мислите.
На те окове.

Геније,
Револуционару,
Песниче света!
Једнако си свачији наш,
А ми твоји дужници
Твоји, запамти,
Едварде Сноудену.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта