Некада смо свет знали насумице:
беше тако мален, могао је стати у стисак руковања,
тако лак да се могао описати осмехом,
тако обичан – као у молитви одјек старих истина.
Није нас чекала историја с победном фанфаром:
сунула нам је у очи прљави песак.
Пред нама беху путеви далеки и слепи,
затровани бунари, горак хлеб.
Наш је ратни плен познавање света:
он је тако велик, могао би стати у стисак руковања,
тако тежак да се може описати осмехом,
тако необичан – као у молитви одјек старих истина.
беше тако мален, могао је стати у стисак руковања,
тако лак да се могао описати осмехом,
тако обичан – као у молитви одјек старих истина.
Није нас чекала историја с победном фанфаром:
сунула нам је у очи прљави песак.
Пред нама беху путеви далеки и слепи,
затровани бунари, горак хлеб.
Наш је ратни плен познавање света:
он је тако велик, могао би стати у стисак руковања,
тако тежак да се може описати осмехом,
тако необичан – као у молитви одјек старих истина.
