
Вислава Шимборска рођена је 2. јула 1923. године у Бнину. Била је пољска песникиња, есејиста и преводилац.
У својој поезији, Шимборска често користи контрадикцију, недореченост, парадокс и иронију да би осликала философске теме и интересовања. Њена поезија је препуна егзистенцијалних питања и рефлексија о људима као индивидуама и члановима људске заједнице. Израз јој је интроспективан и хумористичан. Објавила је релативно мали број дела, свега око 250 песама. Преведена на скоро све европске језике, арапски, хебрејски, јапански и кинески.
Године 1931. сели се са породицом у Краков, где живи до своје смрти. Када је избио Други светски рат, наставила је да се образује у илегали. Од 1943.године радила је на железници и успела да избегне депортацију у Немачку на принудни рад. У овом периоду почиње њено поетско стваралаштво.
Од 1945. године студирала је пољски језик и књижевност а потом социологију на Универзитету у Кракову, те године је и објавила прву песму Тражим реч. Три године после тога прекинула је студије без дипломирања због лошег финансијског стања.
Прва књига, 1949. године, није прошла државну цензуру али је упркос томе остала лојална властима, хваливши Стаљина, Лењина и достигнућа социјализма све до 1966. године, када почиње да склапа познанства са дисидентима. Касније се одрекла својих политичких дела из тог периода.
Преводила је Француску књижевност на пољски, посебно поезију барока. Нобелову награду из књижевности добила је 1996. године.
Вислава Шимборска умрла је у свом дому у Кракову 1. фебруара 2012. године.