Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Вилијам Шекспир | СОНЕТ 130



Мојој госпи не сја сунашце из зена;
Корал је рујнији од њених усница;
Ако снег је бео – сива груд' је њена,
А власи јој косе као црна жица.

Видех да ни дамаст, ни руже беле 
Ни рујне – на образу њеном не бише;
А неки мириси већу сласт ми деле
Него топли дах моје госпе док дише. 

Но волим чути хор њен, добро знам то да
Звуцима музике умилност је јача;
Знам, богињу никад не видех да хода;

Госпа ми, кад иде, по тлима корача. 
И моја је љубав ретка као она
Што лажној поредби у вери је склона.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта