Примити страшне клетве и прекоре.
Ко сме да суди лепоте силама,
Чути срце – не људи шта говоре.
Како да видим очи порочне, туђе,
Кад у себи чувам игру вреле крви
И мој грех је већи, од вас живим луђе,
У мени се шпијун с чаробњаком мрви.
Ја сам тај што јесам, ви – моји греси
Нађите меру у сопственој лудости,
Можда сам у праву, ил' Суд нека реши
У чијим рукама веће су гадости,
Јер ја у теби, кô ти у мени, зло видим,
И ти си дрчан, а ни ја се не стидим.
•Препевао с руског језика Анђелко Заблаћански
