Textual description of firstImageUrl

Вилијам Шекспир | СОНЕТ 121



Боље је грешан бити, добар вилама,
Примити страшне клетве и прекоре.
Ко сме да суди лепоте силама,
Чути срце – не људи шта говоре.

Како да видим очи порочне, туђе,
Кад у себи чувам игру вреле крви
И мој грех је већи, од вас живим луђе,
У мени се шпијун с чаробњаком мрви.

Ја сам тај што јесам, ви  - моји греси
Нађите меру у сопственој лудости,
Можда сам у праву, ил' Суд нека реши

У чијим рукама веће су гадости,
Јер ја у теби, кô ти у мени, зло видим,
И ти си дрчан, а ни ја се не стидим.

•Препевао Анђелко Заблаћански, с руског језика



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана