slike pesnika

Вилијам Шекспир – СОНЕТ 121



Боље је грешан бити, добар вилама,
Примити страшне клетве и прекоре.
Ко сме да суди лепоте силама,
Чути срце – не људи шта говоре.

Како да видим очи порочне, туђе,
Кад у себи чувам игру вреле крви
И мој грех је већи, од вас живим луђе,
У мени се шпијун с чаробњаком мрви.

Ја сам тај што јесам, ви  - моји греси
Нађите меру у сопственој лудости,
Можда сам у праву, ил' Суд нека реши

У чијим рукама веће су гадости,
Јер ја у теби, кô ти у мени, зло видим,
И ти си дрчан, а ни ја се не стидим.

•Препевао Анђелко Заблаћански, с руског језика



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта