slike pesnika

Вилијам Шекспир – СОНЕТ 121



Боље је грешан бити, добар вилама,
Примити страшне клетве и прекоре.
Ко сме да суди лепоте силама,
Чути срце – не људи шта говоре.

Како да видим очи порочне, туђе,
Кад у себи чувам игру вреле крви
И мој грех је већи, од вас живим луђе,
У мени се шпијун с чаробњаком мрви.

Ја сам тај што јесам, ви  - моји греси
Нађите меру у сопственој лудости,
Можда сам у праву, ил' Суд нека реши

У чијим рукама веће су гадости,
Јер ја у теби, кô ти у мени, зло видим,
И ти си дрчан, а ни ја се не стидим.

•Препевао Анђелко Заблаћански, с руског језика

Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.