Textual description of firstImageUrl

Вилијам Шекспир | СОНЕТ 141




Моје те очи не воле и гоне –
Виде у теби до хиљаду мана;
Ал’ срце воли што презиру оне,
Те за тобом лудује сваког дана.

За моје уши твој глас не приања,
А ни мој укус ни мирис не желе
Нити сва моја нежна осећања -
Да чулну гозбу са тобом поделе.

Али ни ум мој, ни мојих пет чула
Не могу лудо срце да одврате
Од службе теби, те сам роб и нула

И вазал - који у срцу твом пате.
О, судбина је ваљда хтела тако
Да ти ми будеш - мој грех и пак'о



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана