Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Вилијам Шекспир | СОНЕТ 141



Моје те очи не воле и гоне –
Виде у теби до хиљаду мана;
Ал’ срце воли што презиру оне,
Те за тобом лудује сваког дана.

За моје уши твој глас не приања,
А ни мој укус ни мирис не желе
Нити сва моја нежна осећања -
Да чулну гозбу са тобом поделе.

Али ни ум мој, ни мојих пет чула
Не могу лудо срце да одврате
Од службе теби, те сам роб и нула

И вазал - који у срцу твом пате.
О, судбина је ваљда хтела тако
Да ти ми будеш - мој грех и пак'о


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта