Виде у теби до хиљаду мана;
Ал’ срце воли што презиру оне,
Те за тобом лудује сваког дана.
За моје уши твој глас не приања,
А ни мој укус ни мирис не желе
Нити сва моја нежна осећања –
Да чулну гозбу са тобом поделе.
Али ни ум мој, ни мојих пет чула
Не могу лудо срце да одврате
Од службе теби, те сам роб и нула
И вазал – који у срцу твом пате.
О, судбина је ваљда хтела тако
Да ти ми будеш – мој грех и пакô
