slike pesnika

Вилијам Шекспир – СОНЕТ 141



Моје те очи не воле и гоне –
Виде у теби до хиљаду мана;
Ал’ срце воли што презиру оне,
Те за тобом лудује сваког дана.

За моје уши твој глас не приања,
А ни мој укус ни мирис не желе
Нити сва моја нежна осећања –
Да чулну гозбу са тобом поделе.

Али ни ум мој, ни мојих пет чула
Не могу лудо срце да одврате
Од службе теби, те сам роб и нула

И вазал – који у срцу твом пате.
О, судбина је ваљда хтела тако
Да ти ми будеш – мој грех и пак'о



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта