Textual description of firstImageUrl

Виктор Иго | ПОШТО САМ



Пошто сам пехар твој, још пун, уснама тако; 
Пошто у твоје руке зароних бледим челом; 
Пошто дах благи каткад удисао сам лако, 
Дах твоје душе, мирис тамним овијен велом; 

Пошто ми беше дано да те још чујем рећи 
Реч ону што на срце свој тајни мелем точи; 
Пошто видех у тузи, пошто видех у срећи 
Твоја уста на мојим, а пред очима очи; 

Пошто видех где ми је над сретном главом сјала 
Звезда твоја, авај, увек маглом омотана! 
Пошто видех где ми је на вал живота пала 
Латица с руже отргнуте од твојих дана! 

Ја могу годинама сада журним да велим: 
- Летите даље, јер ће старење моје стати! 
Одлазите одавде с тим вашим цвецћем свелим, 
Ја имам цвет ког нико не може узабрати! 

Удрите крилма, просути не можете њима 
Ту чашу тако пуну из које сада пијем. 
У мени више плама, но у вас пепела има! 
Више но ви заборава, ја љубави кријем!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана