Пошто у твоје руке зароних бледим челом;
Пошто дах благи каткад удисао сам лако,
Дах твоје душе, мирис тамним овијен велом;
Пошто ми беше дано да те још чујем рећи
Реч ону што на срце свој тајни мелем точи;
Пошто видех у тузи, пошто видех у срећи
Твоја уста на мојим, а пред очима очи;
Пошто видех где ми је над сретном главом сјала
Звезда твоја, авај, увек маглом омотана!
Пошто видех где ми је на вал живота пала
Латица с руже отргнуте од твојих дана!
Ја могу годинама сада журним да велим:
- Летите даље, јер ће старење моје стати!
Одлазите одавде с тим вашим цвецћем свелим,
Ја имам цвет ког нико не може узабрати!
Удрите крилма, просути не можете њима
Ту чашу тако пуну из које сада пијем.
У мени више плама, но у вас пепела има!
Више но ви заборава, ја љубави кријем!
