Textual description of firstImageUrl

Велес Перић | ПЕСНИК — МАЂИОНИЧАР




Песник вуче слику
у зупчанику
         чула вида,
и вуча почиње да малаксава.
И песник онда своју слику
— у акустику — 
прешалтава,
која је вуче
          са лида.

Када се небо смрачило,
повуче квачило,
да чуло вида не вуче више,
презасићено мраком.
Онда се слика, — сачмама крупне кише, — 
преко чула слуха
— к'о из небуха, — 
сручила на шуму,
          праском.

Да ли сам прешалтов'о слику
из чула вида у чуло слуха?
Или сам песник који у стиху
— к'о мађионичар, — 
          говори из трбуха.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана