slike pesnika

Велес Перић – МОЈ ПУТ



Хоће ли ико знати у свету
са каквих стаза, матица, река,
— с какве сам оштрице на жилету
извук'о себе 
          у човека.

Са пута који сам пропада,

где сам до срца био решетан,
с последњом чађи великог града,
где реч човечја
          гуши к'о метан.

Хоће ли знати да су ти људи,

с којим' ме некад понео вал,
пред овом великом зором што руди,
склизнули
          — негде — у криминал.

И да је светски прелом у мени,

кроз саму кичму моју пук'о.
— И да је само барјак црвени
мене у живот — напред — повук'о.

У сенци портала

ноћнога локала,
он — од десет лета — на пиколи свира.
Улица је плава од снежних кристала,
у којим' се неон-светло рефлектира.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта