и крила моја за твоју слободу
Из мојих уста полетеће у небо
оно што је спавало у твојој души
У теби је варка свакога дана,
стижеш ко роса на цветне латице,
поткопаваш обзорје својом одсутношћу,
попут таласа бежећи непрестано
Рекао сам да си певала у ветру,
као што певају једра и јарболи,
ти си као они, висока и ћутљива
и често тужна као путовање
Уточиште, као стари пут,
настањују те јеке и гласови чежње,
будим се понекад, селе се и беже
птице што су спавале у твојој души
