Љубави, од зрна до зрна, од планете до планете,
мрежо ветрова на сеновитим местима,
рат са својим цокулама крвавим,
или дан и ноћ класа.
Куда прођосмо, острвља, мостови или заставе,
виолине пролазне јесени избодене,
радост је понављала усне калежа,
бол нас је заустављала својом лекцијом плача.
У свим републикама развијао је ветар
своју непорочну заставу, своју ледену косу
и затим се вратио цвет своме цветању.
Али јесен у нама никада није овапнела.
У нашој домовини сталној ницала је и расла
љубав са свим законима росе.
мрежо ветрова на сеновитим местима,
рат са својим цокулама крвавим,
или дан и ноћ класа.
Куда прођосмо, острвља, мостови или заставе,
виолине пролазне јесени избодене,
радост је понављала усне калежа,
бол нас је заустављала својом лекцијом плача.
У свим републикама развијао је ветар
своју непорочну заставу, своју ледену косу
и затим се вратио цвет своме цветању.
Али јесен у нама никада није овапнела.
У нашој домовини сталној ницала је и расла
љубав са свим законима росе.
