Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ненад Митров | * * *



И обузета језама самоће,
Зажелећеш да васкрснеш мој лик
Који обележен беше свим знацима ружноће,
Јер ћеш тада знати:
Да је испод крова
Извитоперена, трошна и трула,
Пребивала једна душа пуна племенитих снова,
Душа која би једина хтела,
И могла, Теби дати - у пркос тела,
У пркос чула -
Задовољства неизмерна.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта