Textual description of firstImageUrl

Ненад Митров | * * *



И обузета језама самоће,
Зажелећеш да васкрснеш мој лик
Који обележен беше свим знацима ружноће,
Јер ћеш тада знати:
Да је испод крова
Извитоперена, трошна и трула,
Пребивала једна душа пуна племенитих снова,
Душа која би једина хтела,
И могла, Теби дати - у пркос тела,
У пркос чула -
Задовољства неизмерна.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана