Зажелећеш да васкрснеш мој лик
Који обележен беше свим знацима ружноће,
Јер ћеш тада знати:
Да је испод крова
Извитоперена, трошна и трула,
Пребивала једна душа пуна племенитих снова,
Душа која би једина хтела,
И могла, Теби дати – у пркос тела,
У пркос чула –
Задовољства неизмерна.
