slike pesnika

Федерико Гарсија Лорка – НЕВЕРНА ЖЕНА



federiko-garsija-lorka-neverna-zenaПоведох је до реке
мислећи да девојка је,
али удата она беше.

Ту би, у ноћи Светог Јага, 
скоро по договору
фењери гасили се,
свици почели да светле.

Иза задњих градских кућа
дотакох јој груди снене,
и оне се расцветаше
као зумбул гране нежне.

Шуштање сам слушао
уштиркане сукње њене,
као кад комад свиле
десет оштрих кама сече.

Крошње дрвећа без сјаја
постајале су све веће.
Видик паса лајао је
у даљини изнад реке.

И прођосмо крај купина, 
трња и трске зелене.
Испод њене пунђе на тлу
направи се удубљење.

Тад одвезах своју машну,
она скиде вел са себе,
ја опасач с револвером,
она јелеке свилене.

Нити смиље нит пужеви
нису коже тако лепе,
ни кристали месечеви
таквим сјајем не трепере.

Ноге њене бежаху ми
као рибе уплашене,
допола још увек хладне
а отпола сасвим вреле.

Најлепшим сам од путева
јездио те ноћи целе,
на ждребици седефастој
без дизгина и опреме.

Сад не могу поновити
ствари које она рече,
да обазрив будем памет
налаже ми и поштење.

Прљава од пољубаца
и од песка пође с реке,
а на ветру љиљани су
потезали сабље беле.

Као прави Циганин сам
владао се цело вече,
најзад сам јој поклонио
кошару од свиле меке.

Али у њу се не заљубих
јер удата она беше,
а рече да девојка је
кад поведох је до реке.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта