Textual description of firstImageUrl

Федерико Гарсија Лорка | НОКТУРНО



Превише се плашим 
умрлог лишћа, 
плашим се ливада 
кад их роса кити. 
Ја идем да заспим; 
ако ме не пренеш, 
хладно ћу ти срце 
уз бок оставити. 

Што је то што звони 
у даљини? 
Љубав! 
Ветар у прозорским окнима., 
љубави моја! 

Ставих ти ђердане 
с бисерјем од зоре. 
Зашто ме остављаш 
на путу да патим? 
Кад пођеш далеко, 
моја птица плаче 
и виноград зелен 
неће вина дати. 

Што је то што звони 
у даљини? 
Љубав! 
Ветар у прозорским окнима., 
љубави моја!

Ти никада нећеш 
знати, сфинго снежна, 
да сам те много 
волео у души 
у зоре облачне 
и када киша лије, 
а с увеле гране 
гнездо се руши. 

Што је то што звони 
у даљини? 
Љубав! 
Ветар у прозорским окнима., 
љубави моја!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана