умрлог лишћа,
плашим се ливада
кад их роса кити.
Ја идем да заспим;
ако ме не пренеш,
хладно ћу ти срце
уз бок оставити.
Што је то што звони
у даљини?
Љубав!
Ветар у прозорским окнима.,
љубави моја!
Ставих ти ђердане
с бисерјем од зоре.
Зашто ме остављаш
на путу да патим?
Кад пођеш далеко,
моја птица плаче
и виноград зелен
неће вина дати.
Што је то што звони
у даљини?
Љубав!
Ветар у прозорским окнима.,
љубави моја!
Ти никада нећеш
знати, сфинго снежна,
да сам те много
волео у души
у зоре облачне
и када киша лије,
а с увеле гране
гнездо се руши.
Што је то што звони
у даљини?
Љубав!
Ветар у прозорским окнима.,
љубави моја!
