С морског жала што се беласа,
На сунцу, мокрим боком, из таласа
Што налеће, у облутка сјају?
Тај морски крај – нисам ли ја то
Замислио по нечијој вољи:
Јесењи ветар и мирис соли,
И бело шумно галеба јато?
Тих неисказних толико има,
Сувишних свету чувствā и снова,
Душа из слатких зна их болова –
И шта су? Чији зов је у њима?
(1895)
