Textual description of firstImageUrl

Томас Харди | У ЦРКВИ

‘А сада, Богу Оцу’, завршава он,
Глас му достиже и највише црепове,
Сав њише се и увија у заносу том,
Док емоције прожимају све попуњене редове.
Свештеник тад крену да напусти сакристију, врата отвара,
Мислећи да је сам остао, полако их затвара.

Али врата мало одшкринута осташе,
И један ученик с његових часова Библије,
Један од оних што га безусловно обожаваше,
Виде свог идола како задовољно ликује.
Глуми оне покрете којима се људи клањаше,
Сваки гест понавља мимиком вештом,
Који би паству дирнуо тако често.

            ◦ Превод Срђан Попов   




Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des