logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Томас Харди | У ЦРКВИ



‘А сада, Богу Оцу’, завршава он,
Глас му достиже и највише црепове,
Сав њише се и увија у заносу том,
Док емоције прожимају све попуњене редове.
Свештеник тад крену да напусти сакристију, врата отвара,
Мислећи да је сам остао, полако их затвара.

Али врата мало одшкринута осташе,
И један ученик с његових часова Библије,
Један од оних што га безусловно обожаваше,
Виде свог идола како задовољно ликује.
Глуми оне покрете којима се људи клањаше,
Сваки гест понавља мимиком вештом,
Који би паству дирнуо тако често.

            ◦ Превод Срђан Попов   



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта