Textual description of firstImageUrl

Томас Харди | У НЕВЕСТИНИМ ОДАЈАМА



„Камо среће да је то човек ког смо желели!“
Омахну се јадној мајци да уздахне,
Кад јој рече кћер на којој се венчаница бели,
„Зашто ми онда тако лако попустисте
И на њему инсистирали нисте?“
„Али најдража“, рече мајка у чуду, „хтела си овог,
Зар се не сећаш, или ниједног другог!“

„Ти и отац сте морали бити строжи!
Грешку сам осетила на својој кожи,
Били сте у праву што ме њему нисте хтели дати.
Овај човек је тикван наспрам оног одбијеног.
Ево га, видим, у свадбено рухо одевеног,
Претпостављам да се сад морам за њега удати!“

  • Превод Срђан Попов



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана