logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Томас Харди | ЦРНИ КОС



Зађох у жбуње, на ветру је
снег невидљиво чист,
по превојима крошње струје:
брезе желе у вис.
Прљав облак се запустио
и сутони дан ишту.
Свак ко је кућу напустио
хиташе свом огњишту.
У земљу, што се лиши лица,
паде леш овог света
и небо поста кабаница,
док појао је ветар.
Беше сув ритам ноћне земље,
зачећа и сахрана,
и сваке плоти прах би спремљен,
и дух је сама рана.

Ал глас нечији ноћ премости
над гранама сутона:
он је певао о радости
пољана и путова.
То кос из шуме које није,
чудак од свих одбачен,
одлучи душу да излије
у свет црн, наоблачен.

Тако је мало надахнућа
за такво ликовање
оном ко тле у ум закључа,
и схвати ствари стање,
ал нујну струну вере пушта
ноћни песник у песме,
као да зна и нешто у шта
ја веровати не смем.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта