slike pesnika

Томас Харди – ЦРНИ КОС




Зађох у жбуње, на ветру је
снег невидљиво чист,
по превојима крошње струје:
брезе желе у вис.
Прљав облак се запустио
и сутони дан ишту.
Свак ко је кућу напустио
хиташе свом огњишту.
У земљу, што се лиши лица,
паде леш овог света
и небо поста кабаница,
док појао је ветар.
Беше сув ритам ноћне земље,
зачећа и сахрана,
и сваке плоти прах би спремљен,
и дух је сама рана.

Ал глас нечији ноћ премости
над гранама сутона:
он је певао о радости
пољана и путова.
То кос из шуме које није,
чудак од свих одбачен,
одлучи душу да излије
у свет црн, наоблачен.

Тако је мало надахнућа
за такво ликовање
оном ко тле у ум закључа,
и схвати ствари стање,
ал нујну струну вере пушта
ноћни песник у песме,
као да зна и нешто у шта
ја веровати не смем.





Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта