два црна, лијепа цвијета
два тиха свјетла свијета
двје јужне топле ноћи.
И оне роне у ме,
баш ко што сумрак рони
у поља и у шуме
кад поздрав Госпин звони.
И како тихо падну
те црне очи у ме
сву ноћ у мени шуме
ко звијезде свјетле јасне
зеленој води на дну.
Ја сниван твоје очи –
дан гасне.
