Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Густав Крклец | БЕЗИМЕНОЈ



Старинска ура на ормару спава. 
Казаљке њене већ се рђом жуте. 
Уморна лампа тихо оцртава 
просторе уске, самотничке путе. 

Ја не знам гдје сам? Нешто тамно слуте 
уморне очи. Ноћ је. Топла. Плава. 
Тако је тешко, када ствари шуте 
и кад се мијења прошлост, сан и јава. 

Па гасим стару лампу, склапам очи. 
Нитко ми неће у посјете доћи, 
ни тат, ни гост, ни друг, ни драга жена. 

Наслоним главу на крило самоћи 
и слушам звиждук влакова у ноћи. 
- О гдје си сада, гдје си, Безимена?


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана