slike pesnika

Густав Крклец – БЕЗИМЕНОЈ



Старинска ура на ормару спава. 
Казаљке њене већ се рђом жуте. 
Уморна лампа тихо оцртава 
просторе уске, самотничке путе. 

Ја не знам гдје сам? Нешто тамно слуте 

уморне очи. Ноћ је. Топла. Плава. 
Тако је тешко, када ствари шуте 
и кад се мијења прошлост, сан и јава. 

Па гасим стару лампу, склапам очи. 

Нитко ми неће у посјете доћи, 
ни тат, ни гост, ни друг, ни драга жена. 

Наслоним главу на крило самоћи 

и слушам звиждук влакова у ноћи. 
– О гдје си сада, гдје си, Безимена?



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта