Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Гојко Ђого | ВУЧИЈА ПЕСМА



Човек често види само једну боју 
Мисли једну мисао, пева исту песму 
Некад црну некад белу 
Некад се тешки сунцокрети 
Као жута звона преко неба њишу

Тако је понекад 
Оно сиво завијање у шумама 
Заједнички језик овог света, 
Веран боји предмета и ветру 
Што им мења положај и облик, 
Можда је зато вучији гркљан 
Сличан гркљану који ово пева.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана