Textual description of firstImageUrl

Гојко Ђого | ВУЧИЈА ПЕСМА



Човек често види само једну боју 
Мисли једну мисао, пева исту песму 
Некад црну некад белу 
Некад се тешки сунцокрети 
Као жута звона преко неба њишу

Тако је понекад 
Оно сиво завијање у шумама 
Заједнички језик овог света, 
Веран боји предмета и ветру 
Што им мења положај и облик, 
Можда је зато вучији гркљан 
Сличан гркљану који ово пева.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана