Мисли једну мисао, пева исту песму
Некад црну некад белу
Некад се тешки сунцокрети
Као жута звона преко неба њишу
Тако је понекад
Оно сиво завијање у шумама
Заједнички језик овог света,
Веран боји предмета и ветру
Што им мења положај и облик,
Можда је зато вучији гркљан
Сличан гркљану који ово пева.
