Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Гојко Ђого | ВУЧИЈА ПЕСМА



Човек често види само једну боју 
Мисли једну мисао, пева исту песму 
Некад црну некад белу 
Некад се тешки сунцокрети 
Као жута звона преко неба њишу

Тако је понекад 
Оно сиво завијање у шумама 
Заједнички језик овог света, 
Веран боји предмета и ветру 
Што им мења положај и облик, 
Можда је зато вучији гркљан 
Сличан гркљану који ово пева.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта