Где кабасто запне, ту су весело испомеране куће.
Где је пишао, локве брзојавно сигнале небу шаљу.
А ја, плава шума зеленим птицама настањена,
Хлеб киселкаст пун довитљивог камења,
Ја, лаж, додуше, али наврх ступа, високо,
Да ме свако испрве уочи,
Ја сам три људескаре скупа
И пљујем девојкама измеђ несмисла сиса,
Ја сам патуљчић, којино сукње старицама броји,
Продајем ћилиме начичкане јајима мољаца,
Уз то тумачим записе против кијавице
И забијам вам чавле у главу,
Да вам шешири не отпрхну.
Имам грбу од шећера,
Свакојаки безум лизао је њу.
Ја сам чета ватрогасна што гаси сваку жеђ
С немачког превео Драго Тешевић