slike pesnika

Габријела Мистрал – ЛАГАНА КИША



Та плашљива, тужна вода, 
као дете које пати, 
пре него такне земљу 
изнемогне. 

Мирно стабло, миран ветар. 

У тишини омамљивој 
овај плач и фин и горак 
само пада. 

Небо као силно срце 

отвара се у свом болу, 
и не киши, већ крвари
тихо, дуго. 

А људи не осећају 

у свом дому ту горчину, 
то послање тужне воде 
са висине. 

Ова вода побеђена 

слази дуго и заморно 
према земљи која лежи 
укочена. 

Пада киша , а ноћ као шакал 

вреба, страшна, у планини. 
Из земље ће шикнути нешто 
у мрклини? 

Зар би могао ко уснити 

докле патећи падаће 
ова трома, смртна вода, 
сестра смрти? 

Превод Бранислав Прелевић






Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта