Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Габријела Мистрал | ЛАГАНА КИША




Та плашљива, тужна вода, 
као дете које пати, 
пре него такне земљу 
изнемогне. 

Мирно стабло, миран ветар. 
У тишини омамљивој 
овај плач и фин и горак 
само пада. 

Небо као силно срце 
отвара се у свом болу, 
и не киши, већ крвари
тихо, дуго. 

А људи не осећају 
у свом дому ту горчину, 
то послање тужне воде 
са висине. 

Ова вода побе ђена 
слази дуго и заморно 
према земљи која лежи 
укочена. 

Пада киша , а ноћ као шакал 
вреба, страшна, у планини. 
Из земље ће шикнути нешто 
у мрклини? 

Зар би мог ао ко уснити 
докле патећи падаће 
ова трома, смртна вода, 
сестра смрти? 


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта